ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ....
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ....
ISSN (Online) 2812-9636
ИНСТИТУЦИЈА:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:
Др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац
АУТОР И УРЕДНИК ПОРТАЛА:
Др Јасмина Николић
ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК:
Александра Богдановић
АУТОРИ:
Др Јасмина Николић
Др Драгана Милорадовић
Др Маријана Мраовић
Др Мирољуб Манојловић
др Невенка Кнежевић Лукић
Маја Димић, мср.
Наташа Милошевић Дулић
Мирјана Степановић
Слободанка Цветковић
Павле Р. Срдић
Дубравка Марковић
ПОЧЕТАК
1.10.2021.
СТАТУС:
У току
___________________________
КОНТАКТ ПОДАЦИ:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ДР ВОЈЕ ДУЛИЋА 10
12000 ПОЖАРЕВАЦ
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
www.arhivpozarevac.org.rs
info@arhivpozarevac.org.rs
+381.12.523.082
Срби су у Будиму основали своју четврт, Табан, где су свој породични и пословни живот изградиле бројне грађанске породице. Ту је 23. августа 1831. рођен Корнелије Станковић. Рано је остао без родитеља, па је његов животни пут текао од Будима, Арада, Сегедина, Пеште до Беча. Јелена и Павле Риђички постали су његове мецене омогућивши му школовање у Бечу, у класи Симона Сехтера, професора Конзерваторијума, у чијој класи је био и чувени Антон Брукнер. Ту је стекао основе пијанизма, хармоније и контрапункта. Нажалост, ту се завршава Корнелијево стицање знања, јер туберкулоза зауставља његов пут у Русију на жељено музичко усавршавање.
Преминуо је у 34. години, уочи Ускрса, 4. априла 1865. и сахрањен је у Табану, српској четврти где је и рођен. Његов пут не завршава се ни постхумно – гробље у Табану је исељено, а његови посмртни остаци, на иницијативу Музичког друштва "Станковић", 1940. године пренети су у Београд и сахрањени у Алеји великана, поред Стевана Стојановића Мокрањца.
Његово време обележили су важни политички догађаји и превирања. Борба за независност Кнежевине Србије и династичке смене биле су у сенци догађања везаним за Србе у Војводини и укидање Војводства. Пут националне културе већ је био обележен деловањем Вука Стефановића Караџића, а политичку и културну атмосферу обележила је друга владавина кнеза Михајла.
Корнелије Станковић оставио је бројне хармонизације на стихове Јована Јовановића Змаја, Ђуре Јакшића, Јована Суботића и многих других. Његов опус богат је клавирским минијатурама или варијацијама за клавир – од којих су најпознатије варијације "Што се боре мисли моје" на стихове кнеза Михаила Обреновића. Своје штампане збирке прикупљених народних песама и клавирских минијатура посвећивао је кнезу Михајлу, црногорском кнезу Данилу I, кнегињи Јулији, својој добротворки Јелени Риђички...
Време националног препорода оличено у, пре свега, Вуковом прикупљању народног стваралаштва, Корнелије је надоградио сабирањем народних и грађанских напева, а потом и црквеног појања. У периоду 1855-1857. године Корнелије је у Сремским Карловцима где бележи црквено певање - по први пут је оно забележено савременим нотним писмом. Своја највреднија дела Станковић је оставио управо у домену црквеног појања. Појање написано за једногласје, хармонизовао је за четворогласни хор и објавио кроз три књиге "Православно црквено појање у српског народа", а његов најзначајнији рад је "Осмогласник" састављен од 17 рукописних свезака четворогласних црквених певања и пет посебних свезака са око 400 страница једногласних напева.
Корнелијеви хармонизовани напеви српског народног појања нашли су своје место на репертоару многих певачких друштава. Сам Корнелије био је диригент у Првом београдском певачком друштву и хоровођа Панчевачког српског црквеног певачког друштва; запамћена су његова два концерта у чувеној сали бечког Музикферајна (1855. и 1861. године), а заједно са Миланом Миловуком, 1863. године, саставио је план за оснивање "Правителствене школе музике" – прве државне музичке школе у Београду.
(Извор: "Корнелије Станковић и његово доба", САНУ Музиколошки институт, научни скупови, књ. ХХIV, Београд, 1985.)
Споменули смо само мали део опуса Корнелија Станковића, а архивалијом месеца желимо управо да вас подсетимо на великана српске уметности чији допринос српској култури у области музике може да се мери са оставштином Вука Караџића.
Фотографија: "Под највишим покровитељством Њ.В.Петра II краља Југославије, Панчевачко српско црквено певачко друштвоосновано 1838" позива Пожаревачко занатлијско певачко друштво "Слога" на своју славу Св. Јована Дамаскина, у петак 17. децембра 1937, када ће, по освећивању и резању славског колача, др Миховил Томандл одржати и предавање "Корнелије Станковић и Панчевачко српско црквено певачко друштво", позивница.
Историјски архив Пожаревац, а.ф. "Удружење пожаревачких раденика и занатлија "Слога" (1893-1950), 1937 XLVI 2685.
Одабрала: др Драгана Милорадовић, архивски саветник
© 2021 ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ. СВА ПРАВА ЗАДРЖАНА.